Taiko, ratnik koji je živeo u Japanu pre perioda Tokugava, izučavao je ča-no-ju* sa Sen no Rikjuom, učiteljom kojeg je karakterisala mirnoća i zadovoljstvo.
Taikov pratilac, ratnik Kato, ushićenje svog pretpostavljenog za čajnom ceremonijom protumačio je kao zanemarivanje državnih poslova, pa zato odluči da ubije Sen no Rikjua. Pretvarajući se da dolazi službenim poslom, uspe da bude pozvan na čaj kod učitelja čajne ceremonije.
Učitelj, koji beše vrlo iskusan u svojoj umetnosti, letimičnim pogledom otkri ratnikovu nameru, pa zamoli Kata da ostavi napolju svoj mač pre nego što uđe u sobu za ceremoniju objašnjavajući mu da ča-no-ju sam po sebi predstavlja miroljubiv čin.
Kato za ovo ne htede ni da čuje. "Ja sam ratnik", reče. Ja uvek uza se imam svoj mač. Ča-no-ju ili ne, ja svoj mač ne ostavljam."
"U redu. Ponesi svoj mač i posluži se čajem", pristade Sen no Rikju.
Voda u kotliću na vatri od ćumura je ključala. Iznenada, Sen no Rikju prevrnu kotlić. Šišteći, podiže se para i ispuni sobu dimom i pepelom. Zaprepašćen, ratnik istrča napolje.
Učitelj se izvine. "Moja je greška. Vrati se ispij čaj. Ovde je tvoj mač, pokriven pepelom. Očistiću ga i daću ti ga."
Ratnik shvati da u ovoj situaciji ne bi baš uspeo da ubije učitelja, pa odustade od te namere.
* Ča-no-ju je japanski izraz koji označava čajnu ceremoniju, koja je oduvek smatrana jednom od umetnosti zena, među koje spadaju i: sumie slikarstvo, kaligrafska umetnost, haiku poezija, umetnost rukovanja japanskom sabljom, streljaštvo (lukom i strelom), aranžiranje cveća (ikebana) i druge.
No comments:
Post a Comment