Onaj koji daje trebalo bi da bude zahvalan

Dok je Seisecu bio starešina Engaku škole u Kamakuri,* tražio je veće prostorije od onih u kojima je podučavao, jer su ove bile već pretrpane. Umezu Seibei, trgovac iz Eda, odluči da daruje petstotina zlatnika, zvanih rjo, za izgradnju prostranije škole. Ovaj novac on odnese učitelju.

Seisecu reče: "Dobro, uzeću ga."

Umezu dade Seisecuu vreću sa zlatom, ali bi nezadovoljan učiteljevim stavom. Čovek je mogao čitavu godinu sa tri rjoa, a trgovcu za svih petstotina nije čak bilo ni zahvaljeno.

"U toj vreći je petstotina rjoa", dade Umezu do znanja.

"To si mi već rekao", odgovori Seisecu.

"Iako sam bogat trgovac, petstotina rjoa je mnogo novaca.", reče Umezu.

"Želiš li da ti na tome zahvalim?", upita Seisecu.

"Trebalo bi", uzvrati Umezu.

"Zašto bih?", upita Seisecu. "Onaj koji daje trebalo bi da bude zahvalan."


* Kamakura je bila središte šogunata od 1192. do 1333. godine