Dok je Benkei držao predavanje u hramu Rjumon, jedan sveštenik šinšu sekte,* koja je verovala u spas ponavljanja Budinog imena, beše ljubomoran na njegovu mnogobrojnu publiku i htede da sa njim raspravlja.
Benkei beše usred govora kada se sveštenik pojavi. Ovaj napravi takvu pometnju, da Benkei prekinu diskusiju pitajući kakva je to buka.
"Osnivač moje sekte", razmetao se sveštenik, "je posedovao tako čudnu snagu da je mogao u jednoj ruci držeći četku i stojeći na jednoj obali reke, dok je njegov učenik držao papir na drugoj obali, da kroz vazduh ispiše sveto ime Amide.** Možeš li ti da učiniš tako čudnu stvar?"
Benkei mu veselo odgovori: "Možda tvoje lukavstvo može da izvede takvu podvalu, ali za zen takvo ponašanje ne važi. Moje čudo je ovo: kad sam gladan ja jedem, i kada sam žedan pijem."
* Šinšu (ili Đodo-šinšu) sekta je proistekla iz kineske sekte Čing T'u (škola Čiste zemlje) koju je osnovao Honen 1175. godine.
** Amida (takođe Amitaba ili Amitajus tj. "besmrtna svetlost" ili "besmrtni život"). Amida je jedno od božanstava koja su prisutna u zen hramovima (u obliku slika ili statua). Njih su potpuno prihvatali članovi nembucu tj. Đodo-šinšu sekte ili sekte Čiste zemlje.
D. T. Suzuki kaže: "Kineski se budizam razvio u dva smera, od kojih je jedan zen a drugi nembutsu... Dok u zenu ne zavisimo ni od čega osim samih sebe, u nembutsu se potpuno prepuštamo Buddhi. Međutim, kad se analizira psihologija nembutsua, nalazimo da recitacija Buddhinog imena kod vjernika te sekte odgovara koanu u zenu." (Preveo Čedomir Veljačić: "Filozofija istočnih naroda". II, Nakladni zavod Matice Hrvatske, Zagreb, 1979, str. 211.)
No comments:
Post a Comment