Kadionica

Žena iz Nagasakija po imenu Kame, pripadala je onom malom broju ljudi u Japanu koji je pravio kadionice. Njihove kadionice su smatrane umetničkim delom i upotrebljavale su se samo u odaji za čaj ili pred porodičnim oltarom.

Kame, čiji je otac takođe bio umetnik kao i ona, volela je da pije. Pušila je i većinu vremena provodila sa muškarcima. Kad god bi zaradila malo novca, pravila je gozbe na koje je pozivala slikare, pesnike, tesare, radnike, ljude sa mnogo zanimanja i struka. U njihovom društvu razvijala je svoje zamisli.

Kame je bila prekomerna spora u stvaranju, ali kada bi rad završila, on bi uvek bio pravo remek delo. Njene kadionice su bile čuvane u domovima u kojima je živela ženska čeljad koja nikad nije pila, pušila ili se slobodno družila sa muškarcima.

Gradonačelnik Nagasakija jednom zatraži od Kame da za njega smisli skicu jedne kadionice. Dužila je sa tim dok skoro ne prođe pola godine. U to vreme je gradonačelnik, koga su unapredili za službenika u jednom dalekom gradu, poseti. Požurivao je Kame da započne rad na njegovoj kadionici.

Najzad dobivši inspiraciju, Kame napravi kadionicu. Kada je završi, postavi je na sto. Gledala ju je dugo i pažljivo. Pušila je i pila kraj nje kao da je bila njeno vlastito društvo. Celi dan ju je posmatrala.

Najzad, dohvativši čekić, Kame je razbi u komade. Uvidela je da nije napravila savršeno delo koje je njen um zahtevao.