Buda

U Tokiju su u periodu Meiđi živela dva čuvena učitelja, ali suprotnih osobina. Prvi, Unšo, učitelj šingona*, držao se Budinih pouka veoma savesno. Nikada nije pio opojna sredstva, niti je jeo posle jedanaest sati ujutru. Drugi učitelj, Tanzan, profesor filozofije na Carskom univerzitetu, nikada se nije držao pouka. Kada mu se jelo jeo je, i kada mu se u toku dana spavalo spavao je.

Jednog dana Unšo poseti Tanzana, koji je upravo pio vino, a što jedan budista ne bi trebalo ni da okusi.

"Zdravo, brate", Tanzan ga pozdravi. "Hoćeš li nešto da popiješ?"

"Nikada ne pijem!", uzviknu Unšo svečano.

"Onaj koji ne pije i nije baš čovek", reče Tanzan.

"Zar misliš da me nazoveš nečovečnim, samo zato što se ne odajem piću!", uzviknu Unšo ljutito.

"Ako nisam čovek, šta sam onda?"

"Buda", odgovori Tanzan.

* Šingon je budistička sekta koju je, po povratku iz Kine, 806. godine osnovao sveštenik Kukai (Kōbo Daiši). Osnovu učenja ove sekte čine dve sutre Đainići i Kongōćō, koje čoveka upućuju na put koji vodi ka poimanju ishodišta sopstvene duše i tela, što će mu omogućiti da, kako duhovno, tako i telesno čist, doživi prosvetljenje.