Ništa ne postoji

Dok je još bio mlad učenik zena, Jamaoka Tešu je išao od jednog učitelja do drugog. Svratio je i kod Dokunoa iz Šokokua.

Želeći da pokaže šta je postigao, reče: "Um, Buda, i osećajna bića, na kraju krajeva, ne postoje. Prava priroda svih pojava je praznina. Ne postoji spoznaja, ni zabluda, ni mudrost, ni prosečnost. Nema davanja i ničega da se primi."

Dokuon, koji je mirno pušio, ništa ne reče. Iznenada udari Jamaoku svojom bambusovom lulom. Ovo mladića vrlo razljuti.

"Ako ništa ne postoji," upita Dokuon, "odakle je ova ljutnja došla?"

Samo ti spavaj

Gasan je sedeo kraj Tekisuieve postelje tri dana pred njegovu smrt. Tekisui ga je već bio odredio za svog nastavljača.

Hram im je nedavno izgoreo i Gasan je bio zauzet njegovim obnavljanjem. Tekisui ga upita: "Šta nameravaš da učiniš posle obnove hrama?"

"Kada ozdraviš, želimo da tamo govoriš", reče Gasan.

"A ako do tada ne budem živ?"

"Onda ćemo naći nekog drugog", odgovori Gasan.

"A ako ne nađete nikoga?", nastavi Tekisui.

Gasan mu glasno odgovori: "Ne postavljaj tako glupa pitanja. Samo ti spavaj."

Pravo čudo

Dok je Benkei držao predavanje u hramu Rjumon, jedan sveštenik šinšu sekte,* koja je verovala u spas ponavljanja Budinog imena, beše ljubomoran na njegovu mnogobrojnu publiku i htede da sa njim raspravlja.

Benkei beše usred govora kada se sveštenik pojavi. Ovaj napravi takvu pometnju, da Benkei prekinu diskusiju pitajući kakva je to buka.

"Osnivač moje sekte", razmetao se sveštenik, "je posedovao tako čudnu snagu da je mogao u jednoj ruci držeći četku i stojeći na jednoj obali reke, dok je njegov učenik držao papir na drugoj obali, da kroz vazduh ispiše sveto ime Amide.** Možeš li ti da učiniš tako čudnu stvar?"

Benkei mu veselo odgovori: "Možda tvoje lukavstvo može da izvede takvu podvalu, ali za zen takvo ponašanje ne važi. Moje čudo je ovo: kad sam gladan ja jedem, i kada sam žedan pijem."


* Šinšu (ili Đodo-šinšu) sekta je proistekla iz kineske sekte Čing T'u (škola Čiste zemlje) koju je osnovao Honen 1175. godine.

** Amida (takođe Amitaba ili Amitajus tj. "besmrtna svetlost" ili "besmrtni život"). Amida je jedno od božanstava koja su prisutna u zen hramovima (u obliku slika ili statua). Njih su potpuno prihvatali članovi nembucu tj. Đodo-šinšu sekte ili sekte Čiste zemlje.

D. T. Suzuki kaže: "Kineski se budizam razvio u dva smera, od kojih je jedan zen a drugi nembutsu... Dok u zenu ne zavisimo ni od čega osim samih sebe, u nembutsu se potpuno prepuštamo Buddhi. Međutim, kad se analizira psihologija nembutsua, nalazimo da recitacija Buddhinog imena kod vjernika te sekte odgovara koanu u zenu." (Preveo Čedomir Veljačić: "Filozofija istočnih naroda". II, Nakladni zavod Matice Hrvatske, Zagreb, 1979, str. 211.)

Kadionica

Žena iz Nagasakija po imenu Kame, pripadala je onom malom broju ljudi u Japanu koji je pravio kadionice. Njihove kadionice su smatrane umetničkim delom i upotrebljavale su se samo u odaji za čaj ili pred porodičnim oltarom.

Kame, čiji je otac takođe bio umetnik kao i ona, volela je da pije. Pušila je i većinu vremena provodila sa muškarcima. Kad god bi zaradila malo novca, pravila je gozbe na koje je pozivala slikare, pesnike, tesare, radnike, ljude sa mnogo zanimanja i struka. U njihovom društvu razvijala je svoje zamisli.

Kame je bila prekomerna spora u stvaranju, ali kada bi rad završila, on bi uvek bio pravo remek delo. Njene kadionice su bile čuvane u domovima u kojima je živela ženska čeljad koja nikad nije pila, pušila ili se slobodno družila sa muškarcima.

Gradonačelnik Nagasakija jednom zatraži od Kame da za njega smisli skicu jedne kadionice. Dužila je sa tim dok skoro ne prođe pola godine. U to vreme je gradonačelnik, koga su unapredili za službenika u jednom dalekom gradu, poseti. Požurivao je Kame da započne rad na njegovoj kadionici.

Najzad dobivši inspiraciju, Kame napravi kadionicu. Kada je završi, postavi je na sto. Gledala ju je dugo i pažljivo. Pušila je i pila kraj nje kao da je bila njeno vlastito društvo. Celi dan ju je posmatrala.

Najzad, dohvativši čekić, Kame je razbi u komade. Uvidela je da nije napravila savršeno delo koje je njen um zahtevao.

Istinska sreća

Jedan bogataš zamoli Sengaia da napiše nešto za trajnu sreću njegove porodice, a što bi moglo da se prenosi kao dragocenost iz generacije u generaciju.

Sengai uze veliki komad papira i napisa: "Otac umire, sin umire, unuk umire."

Bogataš se razljuti. "Zamolio sam te da napišeš nešto za sreću moje porodice! Zašto se ovako šališ?"

"Nisam imao nameru da se šalim", objasni Sengai. "Kada bi pre tebe tvoj sin umro, to bi te vrlo ojadilo. Kada bi tvoj unuk nestao pre tvog sina, obojici bi vam prepuklo srce. Ako tvoja porodica, generacija za generacijom, umire redom koji sam ja označio, to će biti prirodan ljudski tok. Ja to zovem istinskom srećom."

Kameni um

Kineski učitelj zena Hogen je živeo sam u jednom malom hramu u unutrašnjosti. Jednoga dana dođoše četiri putujuća monaha i zamoliše ga da upali vatru u njegovom dvorištu da bi se ugrejali.

Dok su to radili, Hogen ih ču kako raspravljaju o subjektivnosti i objektivnosti. On im se pridruži, i reče: "Evo ovog velikog kamena. Po vašem mišljenju, da li je on u vašem umu ili van njega?"

Jedan od monaha odgovori: "Sa budističke tačke gledišta, sve je objektivizacija uma, i zato bih rekao da je taj kamen u mom umu."

"Mora da ti je glava vrlo teška", primeti Hogen, "ako u njoj  svuda nosaš ovakav kamen."

Narav

Jedan učenik zena dođe Benkeiu žaleći se: "Učitelju, imam neobuzdanu narav. Kako da je izlečim?"

"To je nešto vrlo čudno", odgovori Benkei. "Pokaži mi da vidim šta to imaš."

"Ne mogu sada da ti pokažem", odgovori ovaj.

"Kada možeš da mi pokažeš", upita Benkei.

"Pojavljuje se neočekivano", odgovori učenik.

"Onda", zaključi Benkei, "mora biti da to nije tvoja prava priroda. Da jeste, mogao bi mi je pokazati bilo kada. Kada si se rodio, nisi je imao, i tvoji roditelji ti je nisu dali. Razmisli o tome."