Pravo čudo

Dok je Benkei držao predavanje u hramu Rjumon, jedan sveštenik šinšu sekte,* koja je verovala u spas ponavljanja Budinog imena, beše ljubomoran na njegovu mnogobrojnu publiku i htede da sa njim raspravlja.

Benkei beše usred govora kada se sveštenik pojavi. Ovaj napravi takvu pometnju, da Benkei prekinu diskusiju pitajući kakva je to buka.

"Osnivač moje sekte", razmetao se sveštenik, "je posedovao tako čudnu snagu da je mogao u jednoj ruci držeći četku i stojeći na jednoj obali reke, dok je njegov učenik držao papir na drugoj obali, da kroz vazduh ispiše sveto ime Amide.** Možeš li ti da učiniš tako čudnu stvar?"

Benkei mu veselo odgovori: "Možda tvoje lukavstvo može da izvede takvu podvalu, ali za zen takvo ponašanje ne važi. Moje čudo je ovo: kad sam gladan ja jedem, i kada sam žedan pijem."


* Šinšu (ili Đodo-šinšu) sekta je proistekla iz kineske sekte Čing T'u (škola Čiste zemlje) koju je osnovao Honen 1175. godine.

** Amida (takođe Amitaba ili Amitajus tj. "besmrtna svetlost" ili "besmrtni život"). Amida je jedno od božanstava koja su prisutna u zen hramovima (u obliku slika ili statua). Njih su potpuno prihvatali članovi nembucu tj. Đodo-šinšu sekte ili sekte Čiste zemlje.

D. T. Suzuki kaže: "Kineski se budizam razvio u dva smera, od kojih je jedan zen a drugi nembutsu... Dok u zenu ne zavisimo ni od čega osim samih sebe, u nembutsu se potpuno prepuštamo Buddhi. Međutim, kad se analizira psihologija nembutsua, nalazimo da recitacija Buddhinog imena kod vjernika te sekte odgovara koanu u zenu." (Preveo Čedomir Veljačić: "Filozofija istočnih naroda". II, Nakladni zavod Matice Hrvatske, Zagreb, 1979, str. 211.)

Škrti umetnik

Gresen je bio umetnik sveštenik. Ore nego što bi počinjao da crta ili slika, uvek bi zahtevao da mu se plati unapred, a cene su mu bile visoke. Bio je poznat kao "škrti umetnik".

Jednom ga jedna gejša pozva da joj slika. "Koliko možeš da platiš", raspitivao se Gesen.

"Koliko god zatražiš", odgovori devojka, "ali želim da posao obaviš preda mnom."

Određenog dana Gesen bi pozvan kod gejše, koja je priređivala gozbu za svog gazdu.

Gesen napravi sliku. Kada je bila gotova, zatraži do tada najveću sumu. Bila mu je isplaćena. Tada se gejša okrenu gazdi govoreći: "Sve što ovaj umetnik hoće je novac. Njegovo slikanje je dobro, ali mu je um pokvaren; novac ga je uprljao. Kada ga stvori tako gnusan um, njegovom radu ne pristaje da bude izložen. On je jedino dovoljno dobar za jednu od mojih podsuknji."

Skinuvši suknju, ona zatraži od Gesena da napravi drugu sliku na pozadini njene podsuknje.

"Koliko ćeš da platiš?", upita Gesen.

"O, bilo koju cenu", odgovori devojka.

Gesen izreče preteranu cenu i, naslikavši sliku onako kako mu je bilo traženo, otiđe.

Kasnije su se saznali razlozi Gesenove želje za novcem.

Njegovu pokrajinu često je pustošila glad i nemaština. Bogati nisu pomagali sirotinji. Gesen je imao skriveno skladište, za koje niko nije znao, u kojem je držao žitarice, spremne za ovakve vanredne prilike.

Put od njegovog sela do Narodne kapele je bio u vrlo lošem stanju i mnogi putnici stradali su prolazeći njime. Zaželeo je da izgradi bolji put.

Njegov učitelj je umro ne ostvarivši svoju želju da sagradi hram, i Gesen je želeo da završi ovaj hram umesto njega.

Kada je ispunio svoje tri želje, Gesen je bacio četkicu i slikarski pribor, povukao se u planine, i više nikada nije slikao.

Poslušnost

Besede učitelja Benkeia pohađali su ne samo učenici zena, već i ljudi iz svih redova i sekti. On nikada nije citirao sutre. Umesto toga, izgovarao je reči pravo iz svog srca u srca svojih slušalaca.

Prisustvo mnogobrojnih slušalaca naljutilo je jednog sveštenika ničiren sekte* koga su njegove pristalice napustile da bi slušale o zenu. Sebični ničiren sveštenik dođe u hram,** odlučivši da raspravlja sa Benkeiem.

"Hej, zen učitelju", uzviknu. "Čekaj malo. Ko god te poštuje, poslušaće ono što kažeš, ali čovek kao što sam ja te ne poštuje. Možeš li mene naterati da ti se pokorim?"

"Dođi gore do mene i pokazaću ti", reče Benkei.

Sveštenik se ponosno progura kroz gomilu do učitelja.

Benkei se nasmeši. "Pređi na moju levu stranu."

Sveštenik posluša.

"Ne", reče Benkei, "bolje ćemo razgovarati ako si na desnoj strani. Pređi ovde."

Sveštenik ponosno prekorači na desno.

"Vidiš", primeti Benkei, "ti mi se pokoravaš i ja mislim da si ti plemenita osoba. Sada sedi i slušaj."

* Budistička sekta Nićiren (ili Hokke), ponikla u 13. veku iz Tendai škole Mahajana budizma, svoja učenja bazira uglavnom na sutri Mjōhō - renge - kjō, u kojoj su zapisane Budine poslednje reči. Osnivač ove sekte je sveštenik Nićiren (1222 - 1822).

** Reč hram možda i nije sasvim adekvatna, jer je to u Japanu veoma skromna građevina.