Dobro i loše

Kada je Benkei održavao časove izdvojenog usredsređivanja, na njih su dolazili mnogi učenici. U vreme jednog takvog okupljanja, jedan učenik je uhvaćen u krađi. Stvar je prijavljena Benkeiu uz zahtev da prestupnik bude isključen. Benkei se na to nije osvrtao.

Kasnije, isti učenik je uhvaćen na sličnom delu, i Benkei opet na ovo ne obrati pažnju. To naljuti druge učenike, koji sastaviše peticiju tražeći otpuštanje lopova, uz izjavu da će u suprotnom cela grupa otići.

Kada Benkei pročita peticiju, pozva ih sve pred sebe. "Vi ste mudra braća", reče im. "Vi znate šta je dobro, a šta je loše. Ako želite, možete otići da učite negde drugde, ali ovaj jadni brat još ne zna ni šta je dobro a šta loše. Ko će ga tome naučiti, ako ne ja? Ja ću ga ovde zadržati, makar i svi otišli."

Kiša suza obli lice brata koji je krao. Želja za krađom potpuno iščezne.

Lopov koji je postao učenik

Jedne večeri dok je Šićiri Kođun izgovarao sutre, uđe lopov sa isukanim mačem tražeći novac ili život.

Šićiri mu reče: "Ne uznemiravaj me. Novac možeš naći u onoj fioci", a zatim se vrati svom recitovanju.

Nešto posle toga, stade i povika: "Ne uzimaj sve. Treba mi nešto od čega ću sutra da platim porez."

Uljez pokupi veći deo novca i krenu.

"Zahvali čoveku kad primiš poklon", Šićiri dodade. Čovek mu se zahvali i uteče.

Nekoliko dana kasnije čoveka uhvatiše i on, između ostalog, priznade i nedelo protiv Šićirija. Kada Šićirija pozvaše kao svedoka, on reče: "Ovaj čovek nije lopov, barem što se mene tiče. Ja sam mu novac dao i on mi se na tome zahvalio."

Kada je odležao svoju kaznu, čovek je otišao kod Šićirija i postao njegov učenik.

Zen u prosjačkom životu

Tosui je bio poznati učitelj zena svoga vremena. Živeo je u nekoliko hramova u raznim pokrajinama.

U poslednjem hramu koji je posetio, sakupilo se toliko mnogo sledbenika da im Tošui reče da namerava da prestane sa predavanjima. Savetovao im je da da se raziđu i krenu gde god ko želi. Posle toga mu se izgubio svaki trag.

Tri godine kasnije, jedan od njegovih učenika ga pronađe. Živeo je sa nekim prosjacima pod jednim mostom u Kjotu. Ovaj odmah poče preklinjati da ga Tosui uzme na učenje.

"Ako možeš da radiš ono što i ja radim makar nekoliko dana, možda ću hteti", odgovori Tosui.

Tako se pomenuti učenik preobuče u prosjaka i provede dan sa Tosuiem. Sledećeg dana jedan od prosjaka umre. Tosui i njegov učenik u ponoć odneše telo i spališe ga na obronku planine. Posle toga se vratiše u svoj zaklon pod mostom.

Tosui čvrsto spavaše ostatak noći, ali učenik ne mogaše. Kada dođe jutro, Tosui reče: "Danas ne moramo da prosimo hranu. Naš mrtvi prijatelj je ostavio za sobom nešto hrane." Ali učenik ne beše u stanju da pojede ni zalogaj.

"Rekao sam da nećeš moći da radiš ono što i ja", zaključi Tosui. "Odlazi odavde i više mi ne dosađuj."

Odgovor mrtvaca

Kada je Mamija, koji je docnije postao vrlo poznati propovednik, otišao kod jednog učitelja zbog ličnog vođenja, dobi zadatak da objasni glas jedne ruke.

Mamija se usredsredi da objasni glas jedne ruke. "Ne trudiš se dovoljno", reče mu učitelj. "Previše si se vezao za hranu, bogatstvo, stvari i taj glas. Bilo bi bolje da si mrtav. To bi rešilo problem."

Sledeći put kada se Mamija pojavi pred svojim učiteljem, ponovo mu bi postavljeno pitanje o glasu jedne ruke. Mamija se iznenada sruči kao mrtav.

"Mrtav si, vidim", primeti učitelj. "Ali šta je sa glasom?"

"To još nisam rešio", odgovori Mamija, pogledavši gore.

"Mrtvaci ne govore", reče učitelj. "Izlazi!"

Đošuov zen

Đošu je počeo da uči zen kada mu je bilo šezdeset godina i nastavio dok mu nije bilo osamdeset, kada je spoznao zen. Podučavao je druge od svoje osamdesete godine.

Jednom ga jedan učenik upita: "Ako nemam ništa na umu, šta da radim?"

Đošu odgovori: "Izbaci to napolje."

"Ali, ako nemam ništa, kako to mogu da izbacim?", nastavi ovaj sa ispitivanjem.

"Pa", reče Đošu, "onda to iznesi."

U zemlji snova

"Naš školski učitelj običava da zadrema svako popodne", pričao je jedan učenik Sojen Šakua. "Mi deca smo ga pitali zašto to radi, a on nam je odgovorio: 'Odlazim u zemlju snova da se sretnem sa starim mudracima, kao što je i Konfucije radio.'"

Kada bi Konfucije spavao, sanjao je drevne mudrace i kasnije o tome pričao svojim pratiocima.

"Jednog dana bilo je izuzetno toplo, pa neki od nas zadremaše. Nas učitelj izgrdi. "Išli smo u zemlju snova da se sretnemo sa drevnim mudracima, kao što je i Konfucije činio", objasnimo. "Šta su poručili mudraci?" zahtevao je da sazna naš učitelj. Jedan od nas odgovori: "Otišli smo u zemlju snova i sreli mudrace. Pitali smo ih da li naš učitelj dolazi tamo svako popodne, ali nam oni rekoše da takvog čoveka nikada nisu videli."

Spavanje po danu

Učitelj Sojen Šaku je otišao sa ovog sveta kada mu je bilo šezdeset i jedna godina. Ispunivši svoj životni zadatak, za sobom je ostavio veliko učenje, u mnogome bogatije od većine učitelja zena. Njegovi učenici su običavali da spavaju po danu nasred leta. Iako je ovo previđao, on lično nikada nije protraćio vreme.

Kada mu je bilo samo dvanaest godina, već je izučavao teorijska razmatranja Tendai filozofije.* Jednog letnjeg dana vazduh beše tako sparan da mali Sojen, dok je učitelj bio odsutan, ispruži noge i zaspa.

Tri časa prođoše kada, iznenada probuđen, ču učitelja kako ulazi. Bilo je kasno: ležao je ispružen baš preko praga.

"Oprosti, oprosti" prošapta njegov učitelj, pažljivo preskočivši preko Sojenovog tela kao da je pripadalo nekom uzvišenom gostu. Posle ovoga, Sojen više nikada nije zaspao poslepodne.

* Školu Tendai u Kini je osnovao Či-i, a u Japan je je preneo Dengjo Daiši 804. godine. Često se naziva i školom Lotos zbog baziranja svoje filozofije na Lotos sutri. Njena doktrina govori o tzv. trojnoj Istini, po principu: tri-je-tri-u-jednom.