Nemi hram

Učitelj zena Šoiči je imao jedno oko, koje je blistalo od prosvetljenja. Podučavao je svoje učenike u hramu Tofuku.

I danju i noću hram je bio u tišini. Nije bilo ni jednog jedinog zvuka.

Učitelj je čak ukinuo i izgovaranje sutri. Učenici nisu nikada ništa radili osim meditiranja.

Kada je učitelj umro, jedan stari sused ču zvonjavu zvona i recitovanje sutri. Po tome je znao da je Šoičija nestalo.

Posetnica

Keiču, veliki učitelj zena u periodu Meiđi, bio je poglavar Tofuku hrama u Kjotu. Jednoga dana guverner Kjota ga potraži po prvi put.

Njegov pratilac mu predade guvernerovu posetnicu na kojoj je pisalo: Kitagaki, guverner Kjota.

"Nemam ja posla sa takvim čovekom", reče Keiču svom pratiocu. "Reci mu da ode odavde."

Pratilac odnese posetnicu nazad, izvinjavajući se. "Moja je greška", reče guverner, i olovkom precrta reči guvernera Kjota. "Zamoli ponovo svog učitelja."

"O, je li to Kitagaki?", uzviknu učitelj kada vide posetnicu. "Hoću da vidim tog čoveka."