Jedna mlada žena se ozbiljno razbole. "Toliko te volim", reče svom mužu, "i ne želim da te napustim. Nemoj otići od mene nijednoj drugoj ženi. Ako to učiniš, vratiću se kao duh i prouzrokovaću ti beskrajne patnje."
Uskoro žena preminu. Muž poštovaše njenu poslednju želju prva tri meseca, ali onda srete drugu ženu u koju se zaljubi. Uskoro se veriše.
Odmah posle veridbe, duh se poče svake noći pojavljivati pred čovekom, optužujući ga što nije održao obećanje. Duh beše prevejan. Znao je tačno šta se događa između njega i njegove nove dragane. Kada god bi svojoj verenici dao neki poklon, duh bi ga opisao u detalje. Čak bi ponovio i razgovor, što je čoveka toliko mučilo da nije mogao noću oka da sklopi. Neko mu reče da svoju muku ispriča učitelju zena koji je živeo u blizini sela. Naposletku, u očajanju, jadnik otiđe do njega da traži pomoć.
"Tvoja bivša žena je postala duh i zna sve što i ti", komentarisao je učitelj. "Šta god uradiš ili kažeš, šta god pokloniš svojoj dragani, on zna. Mora da je vrlo mudar duh. Zaista, trebalo bi da se diviš takvom duhu. Sledeći put kada se pojavi, nagodi se sa njim. Reci mu da toliko mnogo zna da od njega ne možeš ništa da sakriješ i da mu, ako ti odgovori na jedno pitanje, obećavaš da ćeš raskinuti veridbu i ostati sam."
"Koje to pitanje moram da mu postavim?", upita čovek.
Učitelj odgovori: "Uzmi punu šaku sojinog zrnevlja i pitaj ga koliko tačno zrna držiš u ruci. Ako ne ume da odgovori, znaćeš da je on samo tvorevina tvoje mašte i više te neće uznemiravati."
Sledeće noći, kada se duh pojavi, čovek mu stade laskati i reče mu da on zna sve.
"Tačno", odgovori duh, "a znam i da si danas išao da posetiš učitelja zena."
"Pošto toliko mnogo znaš", zatraži čovek, "reci mi koliko zrna držim u ruci!"
Ne beše više nikakvog duha da odgovori na ovo pitanje.
